brm
Најзначајнија историја аутомобила се почиње писати крајем 18. века када су били реализовани први експерименти са возилима који су покретани помоћу парне машине. Ка његовим првим конструкторима спадали су Шкот Џејмс Ват и Француз Николас Жозеф Кињо. Парна машина је 1769. године одвозила четири путника и развијала је брзину од 9 км за час.
Почетак 19. века био је стално доменом парних машина које су се постепено побољшавали. Промене су настале у другој половини 19. века када је конструкторима почло да направе први мотор са унутрашњим сагоревањем. У годинема 1862. све до 1866. је Николас Ото развио мотор са унутрашњим сагоревањем.
Развој данашњих аутомобила је почео 1885. године када је у Немачкој у Манхајму Карл Бенц патентирао своју моторну триколицу. Први пут аутомобилом је остварен од стране Берте Бенц 1888. године и то на путу од Манхајма до Пфорсхајма.
Године 1887. сасвим независно од Карла Бенца почиње градња аутомобила од Готлиба Дајмлера који је код изградње мотора сарађивао са Вилхелмом Мајбахом. 1897. године Аустријанац Рудолф Дизел усавршио је мотор.
Крајем 19. века су се појавили први електромобили. Надметање између парног мотора, мотора са унутрашњим сагоревањем и електромотором траје све до првог десетлећа двадесетог века од када почиње да влада аутомобил са унутрашњим сагоревањем иако је аутомобил на електричну енергију из гледишта преноса енергије два пута ефикаснији.
У 20. веку се аутомобил, са бензином или нафтом као побонским средством, увек још најзначајније саобраћајно средство и његову револуцију направио је Хенри Форд када је у САД - а изумео и израдио аутомобил који је био опште доступан већини људи Форд модел Т који је уведен у производњу 1908. године и успешно се производио се све до 1927. године.